берталте̄Iа берталте̄Iа [берталтиэ:I] наклоня́ться ничко́м (берталте̄Iа [берталтиэ:I], берталтийIи [берталти:Iын], берталтийIина // берталтеIна [бертаптиэIна]), многократ.д.